Autobiografija (Serbian Edition)

Ja mislim da uopste nema smisla pisati predgovor autobiografiji. Ako zivot covecji i ima kakav predgovor, on je tako intimne prirode da se o njemu uopste i ne pise. Ali se meni predgovorom valja opravdati sto sam preduzeo ovaj posao - pisanje biografije - kojim se obicno bave propali politicari, prognani vladari, besposleni penzioneri, bivse dvorske dame i clanovi Akademije nauka. I, eto, toga opravdanja radi ja moram ovu prvu glavu posvetiti predgovoru.U jedno doba nastala je bila citava hajka na mene. Sve sto je dobilo svrab za pisanje uzelo je da se cese o mene, tako da sam bio postao neka vrsta pismenog zadatka za sve one koji su - to se vec razume - pocinjali kritikom svoja literarna vezbanja. Svi su oni i na sav glas tvrdili: da ja nemam ni duha ni talenta. Kako su mi na taj nacin stvorili donekle reputaciju coveka bez duha i talenta, poce se saputati da mi ta reputacija daje dovoljno kvalifikacija za clana Akademije nauka i umetnosti, te sam svakoga casa mogao ocekivati da budem i izabran. Pa kako svaki akademik mora da izradi svoju autobiografiju, i kako je nasim akademicima za taj posao potrebno po nekoliko godina, pa ih ima koji su i umrli a taj toliko veliki i vazan posao nisu dovrsili, te se ni dan-danas nista ne zna ni o njihovom zivotu ni o njihovom radu na nauci - to sam odlucio da za vremena piberem gradju za svoj zivotopis.Eto to me je uglavnom rukovodilo kada sam seo da pisem ovu knjigu.Opis ovoga zivota otpoceo sam s rodjenjem, nalazeci da je to najprirodniji pocetak. Polazeci od toga fakta, ja se nisam upustao u stvari koje su prethodile mome rodjenju, posto o tome verovatno i nema nikakvih podataka. Autobiografiju sam zavrsio zenidbom, nalazeci da posle zenidbe covek i nema autobiografije.Uostalom, vreme od rodjenja do zenidbe i jeste jedan period (s mnogo potperioda) u istoriji covekovoj. Onako otprilike kao sto u istoriji Srba vreme od doseljenja na Balkansko poluostrvo do propasti carstva na Kosovu cini jedan veliki period s mnogo potperioda. Cak bi se i u zivotu covekovom taj period od rodjenja do zenidbe mogao, kao i u istoriji, zvati period od doseljenja do propasti". Kao sto bi se i period koji zatim nastaje mogao tako lepo i u životu, kao i u istoriji, nazvati: period robovanja i patnji".Branislav Nusic